Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Realna ekonomija na dugi rok". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Univerzitet Alfa

Fakultet za Obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za Rukovodeće Kadrove

Seminarski rad iz mikroekonomije

Realna ekonomija na dugi rok

Sombor, oktobar 2011. god.

S А D R Ž А J

Strana

1. Uvod

Ekonomija (dolazi od grčke riječi Oikonomia; oikos - kuća, nomos - zakon) je naučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodelila ih među ljudima. U osnovi gore navedene definicije su dve ključne zamisli u ekonomiji.

Prvo: Sva su dobra oskudna. Ne postoji način da neka zemlja može proizvoditi beskonačne količine dobara. Iz toga proizilazi da bez obzira na to koliko ekonomija neke zemlje bila razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti čak i mali broj želja svih svojih stanovnika.

Pošto su želje neograničene, a dobra ograničena ekonomija mora pronaći način da dobra proizvodi na najefikasniji mogući način. Efikasnost je, dakle, druga bitna odrednica savremenih ekonomija.

Iz ove dve zamisli se javljaju tri temeljna pitanja u ekonomiji. To su šta, zašto i za koga. Odnosno svako društvo mora izabrati koje će robe proizvoditi, na koji način (više ili manje efikasno) i kako će dobra biti raspodeljena. Ta tri problema su centralni problemi oko kojih se vrti ekonomija bilo kojeg društva u svetu.

Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.

2. Proizvodnja i rast

Životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge. Tokom vremena, u jednoj zemlji, dolazi do velikih promena životnog standarda. Životni standard izražen realnim BDP-om po glavi stanovnika znatno se razlikuje od zemlje do zemlje.

2.1. Privredni rast u svetu

Privredni rast predstavlja povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje može se izražavati za celu zemlju ili po glavi stanovnika. Pošto se  broj  stanovnika takođe povećava, rast proizvodnje po stanovniku predstavlja pravu meru ekonomskog napredovanja jedne zemlje.

Svaka nacija ima kao primarni cilj da joj je što bolji rast i razvoj. Iz godine u godinu, napredne privrede sveta akumuliraju značajne veličine sofisticirane kapitalne opreme, pomeranju granice tehnoloških znanja i dostignuća i na taj način stvaraju uslove za povećavanje bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika.

Privredni rast se kvantitativno izražava na različite načine, najčešće pomoću pokazatelja stope rasta društvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohotka, društvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, itd. Godišnje stope rasta koje se čine malim postaju velike tokom godina zato što se kumuliraju. Kumuliranje predstavlja akumulaciju stope rasta tokom odredjenog vremenskog perioda.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]